RAZVOJ

Ovaj složeni društveni život psa i sistemi koje on koristi da bi komunicirao sa svojim srodnicima podrazumevaju i obuku ostvarenu tokom prvih meseci njegovog života. Kao i sve životinje, štene dolazi na svet sa izvesnim brojem sklonosti u pogledu ponašanja i reakcija, koje su prethodno ustanovljene zahvaljujući njegovom genetskom nasledju i informacijama koje je prikupio tokom intrauterinog života. Razvoj njegovog ponašanja bio je predmet brojnih studija koje su dovele do razlikovanja tri perioda počev od rodjenja: neonatalni period (od rođenja do 14. dana prosečno), prelazni period (od 15. do 21. dana) i konačno, period socijalizacije (od 22. dana do kraja adolescencije). Svi datumi dati da bi se odredila starost štenadi tokom različitih etapa razvoja čisto su indikativni; oni mogu biti uvećani kod džinovskih rasa koje se sporije razvijaju.

NEONATALNI PERIOD
On počinje od trenutka kada se štene oslobodi ovojnice fetusa. Mala životinja koja je tako doneta na svet potpuno zavisi od nege svoje majke. Njen nervni sistem nije sasvim dovršen. Mišići skeleta još su samo delimično inervirani, što znatno ograničava mogućnost pomeranja i zauzimanja položaja kod štenadi. To se sve menja negde oko 14. dana, kad se otvore oči i čulo vida počne da se razvija..

PRELAZNI PERIOD
Njegov početak obeležen je otvaranjem očiju. One ne funkcionišu odmah po otvaranju kapaka, biće potrebno sačekati nekoliko dana kako bi mogle da zamene čulo dodira u različitim situacijama kada štene treba da se orijentiše. Otuda će primarni refleksi početi da iščezavaju. U tom periodu završava se razvoj čulnog sistema, te će ukus, miris, a i sluh početi uskoro da funkcionišu. Kraj prelaznog perioda poklapa se sa završetkom čulnog razvoja, obeleženog pojavom auditivne percepcije.

PERIOD SOCIJALIZACIJE
To je najuzbudljiviji period razvoja šteneta. Tokom te duge faze svog postojanja, ono će steći sva ponašanja nephodna za život u čoporu - bilo da je reč o hijerarhijskim pravilima ili o sistemima za komunikaciju - ali i otkriti sastavne elemente sredine u kojoj živi. Jedna od bitnih stvari koje će štene naučiti jeste prepoznavanje sopstvene vrste. Kao svi toplokrvni kičmenjaci (ptice i sisari), štene dolazi na svet ne znajući kojoj vrsti pripada. Tek će posebno obučavanje, skoro nepovratno, omogućiti štenetu da stekne ovu informaciju. Da bi se to moglo ostvariti, potrebno je izatkati afektivne veze (privrženost) sa osobom koja neguje i štiti štene (majka u normalnim uslovima) i da čulni organi funkcionišu.